Čekali smo i dočekali Zakon o sportu, sada kada ga konačno imamo, možemo da se podičimo da smo napravili korak dalje u sportskoj delatnosti i da ćemo od sada stalno napredovati. Koliki će nam zapravo biti napredak teško je predvideti jer je svaki progres kod nas evolutivan.
Predlog Zakona o sportu | 23. decembar 2005.
Predlog Zakona o sportu naći će se sledeće nedelje na dnevnom redu Vlade Republike Srbije. Ukoliko ga Vlada usvoji biće upućen Narodnoj skupštini i očekuje se da se na dnevnom redu Narodne skupštine nađe na prolećnom zasedanju koje počinje 1. aprila. Sva nadležna ministarstva Vlade su dala saglasnost na predlog zakona, a on ima podršku najvećeg dela sportskih saveza, klubova i Olimpijskog komiteta.
Za ovaj Zakon velike zasluge ima ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović, jer je prema prvim ocenama, ovaj Zakon je jedan od najmodernijih u Evropi i sadrži u sebi sve dobre primere i iskustva ostalih sličnih zakona koji regulišu odnose u Sportu u Evropi. Velike novine su predviđene u pravima i obavezama sportista. Sportisti će u Srbiji ubuduće imati mnogo veću zaštitu. Ona se ogleda u tome što će imati mogućnost da zaključuju kolektivne ugovore sa nadležnom sportskom asocijacijom poput NBA košarkaških igrača, da će svi ugovori klubova sa sportistima morati da budu registrovani u nadležnom savezu, da će klubovi morati da ih osiguraju čime će biti obezbeđeni u slučaju povreda i da će svaki igrač u Srbiji morati dva puta godišnje da bude zdravstveno pregledan u nadležnom zdravstvenim institucijama koje će mu davati potvrdu da može da se takmiči.
Kod plaćanja sportista usvojen je „španski model“ plaćanja koji predviđa obavezu da svi sportisti budu zaposleni u klubovima i da im se plaća zdravstveno i penziono osiguranje kao i drugi deo nadoknade kao što su naknade za zaključenje ugovora, naknade za korišćenje lika i dela, najnada za sportske uspehe koji neće imati karakter zarade i oporezivaće se posebnom nižom stopom poreza. To će omogućiti legalizaciju dosadašnjih „crnih tokova“ novca u sportu.
Najinteresantniji članovi Predloga Zakona o Sportu
Članom 22, prvi put je uvedeno da sportska organizacija može da bude privredno udruženje čime je omogućena privatizacija postojećih i osnivanje novih privatnih klubova.
Najveći deo Zakona je posvećen sportskim udruženjima od 22-85 člana (53 članova) i to su sportske organizacije kao udruženja gradjana i pretpostavka je da će većina njih to i ostati.
Privatizacija postojećih sportskih organizacija je napravljena u skladu sa onim što se dešava na zapadu, precizno je uradjena i predvidjena je članovima od 85-89. Zakona.
Svaki klub sam bira da li će ostati udruženje gradjana ili će se privatizovati. Rad sportske organizacije kao privrednog društva je regulisan članovima od 98-102 i tu ima zaista mnogo novina kao što su da „sportsku organizaciju kao privredno društvo mogu da osnuju domaća i strana lica“
Član 98. kaže da je početni kapital za osnivanje takvog sportskog privrednog društva 25 000 evra (čl. 98), članom 99 je regulisano da se takva organizacija mora prevashodno baviti sportskim aktivnostima (nije moguće osnovati klub a potom se baviti pretežno trgovinom), da se iz naziva organizacije mora jasno viudeti da je u pitanju sportski klub i da najmanje 80 odsto zarade MORA DA BUDE REINVESTIRANO U SPORT.
Članom 100. je predvidjeno da isto lice ili više povezanih lica u smislu zakona kojim se uredjuje rad privrednih društava (Zakon o preduzećima odnosno Zakon o hartijama od vrednosti uredjuju šta su povezana lica kao što su bračni drugovi, rodjaci…) ne mogu da budu vlasnici akcija u više klubova koji se takmiče u istom rangu takmičenja, akcije u klubovima ne mogu da imaju menadžeri, sudije i treneri odnosno imenovana i postavljena lica u nadležnim savezima…
Članom 110. uredjen je rad Olimpijskog komiteta, članovima od 112-117 predvidjeni su uslovi da neko napravi sportski centar a članom 117 – 119 je uredjuje rad Republičkog zavoda za sport (to je sada ona ruševina u Košutnjaku) koje postaje centralna republička sportska institucija. Članovima 120-123 je predvidjeno osnivanje predstavništava stranih sportskih oprganizacija na teritoriji Srbije što do sada nije bio slučaj. Članovima od 123-126 predvidjena je nacionalna kategorizacija u sportu. Članovim od 127-138 predvidjeno je kako se organizuju sportske priredbe a članovima od 138-140 školski sport.
Od 140-146. člana je uredjen rad sportskih objekata po prvi put. član 140 kaže šta sve mora da ima sportski objekat, a članom 141 je predvidjena obaveza jedinica lokalne samouprave da prostornmim i urbanističkim planovima na odredjen broj stanovnika i zgrada PREDVIDE izgradnju sportskog objekta.
Članovima od 155-172 uvedena je kategorija NACIONALNOG OPŠTEG INTERESA U SPORTU.
Članom 156. uvedena je nacionalna sportska nagrada PO PRVI PUT U ISTORIJI SRBIJE, a uvodi se i obaveza da država sportistima za osvojene olimpijske medalje siplati 400 000 evra za zlato, 350 000 evra za srebro i 300 000 za bronzu s tim što osvojene olimpijske medalja u pojedinačnim sportovima su 10 odsto od te sume.
Članom 157. je predvidjen nov način podele sredstava u sportu. Naime kada se usvoji budžet Rep. Srbije, Ministarstvo prosvete i sporta u roku od šest nedelja raspisuje javni konkurs na koji se prijavljuju sportski klubovi, pojedinici, asocijacije i PODNOSE PROGRAME A MINISTARSTVO FINANSIRA PROGRAME Neće više biti korisnika koji su svake godina na budžetu, a programe mora da podnosi i Olimpijski komitet.
Članom 178. je predvidjeno da se napravi Nacionalni program razvoja sporta.
_________________________________________________________________
Zakon na Vladi | 29. decembar 2005.
Ministarstvo prosvete i sporta Srbije saopštilo je u četvrtak da će Predlog zakona o sportu biti vraćen na doradu detalja i biti usvojen na narednoj sednici Vlade, 29. decembra.
„Iako je na današnjoj sednici Vlade Predlog zakona o sportu dobio podršku, zbog usaglašavanja sa drugim zakonskim propisima i dodatne tehničko-pravne redakcije teksta, biće usvojen na narednoj sednici Vlade“, navodi se u kratkom saopštenju.
Očekuje se da će se predlog tog zakona naći na dnevnom redu Skupstine Srbije na prolećnom zasedanju, koje počinje 1. aprila.
Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović nema ništa protiv mogućnosti da stranci postanu vlasnici klubova u Srbiji.
„Možda će neki novi Roman Abramovič da dođe i uloži u neki od naših klubova. Pa, što da ne? U našim klubovima imamo već strance trenere, imamo strance igrače, zašto ne bismo imali i strane gazde? Me mora neko bogat baš kao Abramovič, ali sličan“.
Privatizacija će se odvijati bukvalno na isti način kao i kada se prodaje bilo kakvo drugo preduzeće. Na tenderu bi bilo ponuđeno 70 procenata akcija privatnom ulagaču, dok bi zaposleni u klubu dobili 30 posto vlasništva, kroz besplatne akcije. Najveći deo novca dobijenog od prodaje koristio bi se za finansiranje bazičnih sportova – atletike, plivanja i gimnastike – koji ne mogu da donesu profit.
„A sa druge strane, to će i za državu biti dobro u situaciji kada prolazi kroz bolnu tranziciju“, dodao je Vuksanović.
Vlada traži da, pre nego što prosledi zakon u parlament, ministarstvo prosvete i sporta uskladi njegove odredbe sa drugim važećim aktima, kako ne bi došlo do pravnih nedoumica, jer sa više od 200 članova Zakon reguliše čitav sportski život od državnih nagrada za olimpijce, do regulisanja penzionog i socijalnog osiguranja sportista.
_________________________________________________________________
Vladi Srbije predstavljen Nacrt zakona o sportu
Klubovi tajkunima!
Nacrtom novog Zakona o sportu – koji bi, kako je najavio ministar prosvete Slobodan Vuksanović, posle usvajanja na sednici Vlade , trebalo da se početkom iduće godine pojavi pred poslanicima Skup?tine Srbije – predviđena je mogućnost da klubovi i druge sportske organizacije izvr?e privatizaciju, odnosno postanu privredna dru?tva.
Proces privatizacije, međutim, nije obavezan, po?to je zakonodavac sada?njim klubovima ostavio mogućnost da zadr?e dosada?nji stastus udru?enja građana ili putem tendera ili aukcije postanu privredna dru?tva.
Profesor dr Nenad Đurđević, jedan od eksperata, koji su učestvovali u izradi nacrta ovog zakona, ističe kako će prvih mesec dana, posle usvajanja zakona, biti ključan period za status klubova.
- U roku od mesec dana po donošenju zakona klubovi će imati mogućnost da pokrenu postupak privatizacije. Prodaja če se vršiti javnim tenderom ili aukcijom. Ako se neki, klub, uzmimo za primer OFK Beograd, bude privatizovao, onda će taj proces obuhvatiti njegovu celokupnu pokretnu i nepokretnu imovinu, uključujući i stadion – naglašava Đurđević.
Nešto drugačiji modaliteti predviđeni su za one klubove i saveze koji nameravaju da zadrže dosadašnji status.
- Ukoliko klub odluči da zadrži status udruženja građana, njegove nepokretnosti će postati državna imovina, na koju će pravo korišćenja imati opština. Ona će, međutim, biti dužna da klubu omogući da te nepokretnosti uzme u zakup. Izuzetno će nepokretnosti na koje pravo korišćenja imaju nacionalni sportski savezi, odnosno savezi SCG, postati državna svojina Republike Srbije, koja će ih, bez naknade i na neodređeno vreme, dati na korišćenje savezima.
Đurđević je saopštio da je država imajući u vidu moguću zainteresovanost tajkuna da pokupuju najatraktivnije sportske klubove, u zakon ugradila određene zaštitne mehanizme.
- Svaki biznis je rizik i mi ne možemo sprečiti da, u slučaju loše poslovne politike klub upadne u dugove ali smo ugradili u zakon, određene zaštitne mehanizme koji trebaju da spreče manipulacije i sukob interesa. Tako privatizovani klub neće biti u mogućnosti da promeni svoju delatnost, niti će namena korišćenja sportskog objekta moći da se izmeni, bez obzira na moguće želje novog vlasnika. Vlasnik, takođe, na kraju godine neće moći da podeli svu dobit, već će 80 odsto dobiti morati da vrati u klub. Predvideli smo i novu instituaciju – sportske inspektore, koji će imati ovlašćenja da privremeno zabrane rad klubova, dok se ne otklone uočeni propusti – zaključuje Đurđević.
Zanimljivo je, međutim, da kazne predviđene za kršenje ovog zakona potpadaju u kategoriju prekršajnih, za koje će krivci izdvajati samo novčana sredstva. Indikativno je, takođe, da, prema nacrtu zakona, klub, pored vlasnika kladionica, neće moći da kupe lica koji imaju akcije ili udela u nekoj sportskoj organizaciji iste grane sporta, kao i oni čiji poslovi mogu da neposredno utiču na takmičenje, što, svakako, otvara mogućnost za široka tumačenja ove odredbe.
_________________________________________________________________
Predsednik Fudbalskog saveza SCG Tomislav Karadžić | 12. mart 2006.
Predsednik Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore Tomislav Karadžić izjavio je da bi, u slučaju da ne bude usvojen Zakon o sportu i omogućena privatizacija klubova, iduće godine Srbija mogla da ostane bez fudbala.
On je u intervjuu za današnju ‘Politiku’ rekao da se o takvom potezu razmišlja, jer je privatizacija u sportu neophodna, a klubovi ne mogu sami da se izdržavaju. ‘Zato razmišljamo da fudbal stane u Srbiji, a kad se dogovorimo sa ostalim savezima, da zaustavimo celokupan sport u zemlji. Postalo je besmisleno da se na ovu temu razgovara s pojedinim ljudima u ministarstvima’, rekao je Karadžić.
Predsednik FS SCG je dodao da ‘ima saznanja’ da se Zakon o sportu skraćuje i da se njime manipuliše. ‘Zakon je odavno u Skupštini Srbije, ali ne samo da se ne stavlja na dnevni red, već se, koliko sam obavešten, skraćuje. Postoji inicijativa da se iz tog zakona izbriše odeljak o privatizaciji. Stičemo utisak da se tim zakonom manipuliše i da se kroji prema mogućim kupcima, a ne prema potrebama sporta’, rekao je Karadžić.
On je najavio da će zatražiti formiranje Ministarstva sporta. ‘Mi smo jedina zemlja koja nema Ministarstvo sporta. Slobodan Vuksanović je ministar prosvete i sporta, ali u sportu ga još niko čestito nije ni video.On uopšte ne učestvuje u rešavanju problema u sportu. To pitanja mora da se reši na sledećim parlamentarnim izborima’, izjavio je Karadžić.
On je dodao i da će, u slučaju da se na majskom referendumu građani Crne Gore odluče za nezavisnost, mesto crnogorskih timova u Prvoj ligi zauzeti klubovi delegirani iz fudbalskih centara Srbije. ‘Biće to prvi korak ka decentralizaciji fudbala u Srbiji i najava, moguće je, administrativnih mera po kojima Beograd ne bi mogao da dobije više od nekoliko klubova u Prvoj ligi’, rekao je Karadžić.
_________________________________________________________________
NIKO NEĆE DA PLATI 24 MILIONA EVRA | o1. februar 2007.
Po peti put oglašena licitacija fudbalskog kluba Smederevo i stadiona. Cena odbija sve zainteresovane, a ako bi se ipak pojavio kupac, novac bi ušao u stečajnu masu Sartida. Fudbal u Smederevu nije ugrožen.
Smederevo – Stečajni upravnik Sartida oglasio je novu licitaciju za prodaju FK Smederevo i stadiona kraj Stare ?elezare, od koje bi se delom namirla potra?ivanja poverilaca biv?eg koncerna crne metalurgije. U tekstu objavljenog konkursa, otvaranje ponuda zainteresovanih kupaca zakazano je za 8. mart kada će se znati da li će smederevski superli?ga dobiti novog vlasnika.
Naravno, to baš i nije izvesno, ako se zna da je reč o petom pokušaju prodaje, te da su prethodna četiri propala, upravo zbog nedostatka interesenata. Zanimljivo je da za sve ovo vreme stečajni upravnik nije odstupio od prvobitno istkanute početne cene, od blizu dve milijarde dinara ili oko 24 miliona evra, koja je, po svemu sudeći, i odbijala potencijalne kupce.
Deo ove sume čine nekretnine, odnosno stadion, koji, iako još u izgradnji, zadovoljava UEFA standarde. Njegovim bi prisvajanjem, eventualni novi vlasnik, dobio i pravo na korišćenje pozamašnog komada zemljišta sa pomoćnim terenom i delimično uređenim parking-prostorom. Sve to, po proceni prodavca, vredi više od milijardu dinara. Ostatak početne cene od 900 miliona dinara, čine Sartidova osnivačka prava nad FK Smederevo
Među opravdanjima za ovako visoku cenu osnivačkih prava su i dosadašnji rezultati FK Smederevo, kao što su osvajanje nacionaolnog Kupa i višestruki plasmani u UEFA i Intertoto kup, ali i to što je njegov generalni sponzor Ju Es Stil Srbija. Od prvog objavljenog konkursa za prodaju FK Smederevo, sa pratećom infrastrukturom, još u julu prošle godine, bilo je raznih spekulacija o tome, ko bi mogao da bude kupac. Kao najozbiljniji kandidat pominjan je Siniša Mihajlović, ali kasnije se ispostavilo da ta priča nije istinita. Miha je, nedugo zatim, posetio Smederevo i fudbalski klub, ali , kako je rekao, ne da bi razgledao „robu“ demantujući da je uopšte znao išta o tome, da je klub na prodaju.
Bilo kako bilo, FK Smederevo biće privatizovan, ili kada se pojavi kupac sa pozamašnim buđelarom, ili ukoliko stečajni upravnik smanji početnu cenu. Uprava FK Smedrevo, kako nam je više puta rečeno, nema veliki uticaj na postupak prodaje.
-U kontaktu smo pre svega sa stečajnim upravnikom Veselinom Jovičevićem. Poku?aćemo zajednički da pronađemo vlasnika, koji će zadržati postojeću funkciju kluba i objekata i nastaviti sa realizacijom planova koje smo postavili. Ipak, krajnju odluku doneće oni koji raspolažu stečajnom masom, a na nama je da organizaciju kluba dovedemo na visoko profesionalni nivo, da bi on dočekao novog vlasnika, kao perspektivan za dalja ulaganja i razvoj kaže predsednik UO FK Smederevo Bojan Bojković.
ČAK I AKO SE KLUB PRODA SPONZORI OSTAJU
Za sada je otvoreno i pitanje da li će američka kompanija i u slučaju da klub bude prodat, nastaviti da ga sponzori?e. Potpredsednik FK Smederevo Stiven Bogl, inače, prvi čovek USS za finansije, sklon je uveravanju da tu neće biti dramatičnih promena. On ističe da je ova uprava FK Smederevo, privukla značajan broj drugih sponzora, koji podržavaju rad kluba i navodi da je Ju Es Stil opredeljen da prati i materijalno podržava brojne aktivnosti u lokalnoj sredini, u kojoj posluje, a među njima je, po njegovim rečima i fudbal.
SOCIJALNI PROGRAM - RADNICI BIRALI KOJU ĆE OPCIJU
Od objavljivanja prvog konkursa sve aktivnosti u smederevskom superligašu odvijaju se kao i ranije. Jedini postupak, koji je bio manje-više dramatičan, je socijalni program Ju Es Stila za rešavanje viška radne snage, pošto je veći broj klupskih službenika i trenera mlađih kategorija, bio zaposlen u Kompaniji. Oni koji su imali mogućnost da izaberu, imali su izbor da zasnuju radni odnos u FK Smederevo, ili da se vrate u železaru, odnosno, kao treća mogućnost, da naplate otpremninu i odu iz Kompanije, odnosno kluba. Većina je prihvatila prvu opciju, dok su se oni koji ubrzo stiču uslove za penzionisanje odlučili za varijantu broj tri.
_________________________________________________________________
Predlog zakona o sportu | 10. novembar 2007.
Ministarstvo omladine i sporta Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Vlada na jučerašnjoj sednici utvrdila Predlog zakona o sportu, koji je „u potpunosti usaglašen sa odredbama zemalja Evropske unije, Evropskom sportskom poveljom i Principima politike sporta za sve“.
Neke od, za širu javnost najinteresanantnijih odredbi novog Zakona, su i član koji definiše promenu pravnog oblika, a u kome se navodi da „Sportsko udruženje može promeniti pravni oblik – samo u otvoreno akcionarsko društvo“, te onaj kojim se navodi da „pri utvrđivanju vrednosti ukupnog kapitala sportkog udruženja posebno se vrši vrednovawe nematerijalne sportske vrednosti sportskog udruženja, na osnovu: naziva, tradicije, sportskih uspeha u poslednjih 20 takmičarskih sezona, broja reprezentativaca, vrednosti sportista sa kojima udruženje ima ugovor, broja mladih sportista, takmičenjima u kojima udruženje nastupa i drugo“.
U saopštenju se navodi da predlog novog zakona o sportu „stavlja sportiste u centar pažnje, precizira njihova prava, unapređuje zdravstvenu i socijalnu zaštitu. “
Nacionalna priznanja za poseban doprinos i afirmaciju sporta uneta su u Predlog ovog zakona, a njegovim usvajanjem stvara se i okvir za povećanje obuhvata bavljenja sportom dece, mladih, žena, starih, hendikepiranih, kao i na radnom mestu.
Novi zakon će definisati „piramidalnu strukturu sporta“, kako na državnom, tako i nevladinom nivou, sa jasnim određenjem nadležnosti, prava, obaveza i odgovornosti.
Sistem praćenja stanja u sportu, ustanovljavanje informacionog sistema sporta, uvođenje nadzora nad obavljanjem sportskih aktivnosti i delatnosti i formiranje sportskog inspektorata „doprineće većem kvalitetu sporta u našoj zemlji“, navodi se u saopštenju, u kome stoji i da se „usvajanjem ovog dokumenta stvara i osnov za donošenje dugoročne nacionalne strategije razvoja sporta.“
U saopštenju se navodi i da je „u interesu Vlade, sportista i čitave javnosti da se oblast sporta što bolje i preciznije uredi zakonom, zbog čega je prilikom formiranja Ministarstva omladine i sporta donošenje novog i modernijeg zakona o sportu postavljeno kao osnovni prioritet. Utvrđivanjem Predloga ovog zakona od strane Vlade napravljen je veliki korak, a Ministarstvo izražava uverenje da će svi prepoznati važnost hitnog usvajanja ovog dokumenta i njegove primene, kao i da će Srbija posle 11 godina dobiti moderniji i precizniji zakon o sportu.“
_________________________________________________________________
Privatizacija ključna u novom ZOS-u | 25. septembar 2008.
Radna grupa za izradu nacrta novog Zakona o sportu saopštila je da će taj pravni akt morati da omogući privatizaciju u sportu.
Privatizacije je, prema saopštenju Ministarstva omladine i sporta u kome je danas održan prvi sastanak radne grupe, najvažniji uslov koji će novi zakon morati da zadovolji. Ona će morati da „bude stvarna“, ali sportski objekti neće moći da menjaju namenu.
Ministarka omladine i sporta Snežana Samrdžić-Marković izjavila je da nacrt strategije razvoja sporta predviđa autonomiju u sportu, što podrazumeva i odgovornost sportskih organizacija „koje bi trebalo da se pitaju šta da učine za sport, a ne samo šta država može za njih da učini“. Samaržić-Markovićeva je ukazala i da je potreban širi partnerski odnos nevladinog sektora i Ministarstva. Koordinator Radne grupe Goran Anđelić rekao je da je njen cilj da novim zakonom svi budu zadovoljni, od sportista, sportskih organizacija do mladih, koji su najveći sportski potencijal.
Dogovoreno je da sportske organizacije do sledećeg sastanka Radne grupe njoj dostave svoje predloge. Radna grupa, koja će, kako je predviđeno, sastanke održavati jednom nedeljno, nacrt zakona bi trebalo da završi do 31. januara 2009. godine. Radnu grupu čine predstavnici Ministarstva omladine i sporta, sportskih organizacija, Komisije za hartije od vrednosti, Agencije za privatizaciju, pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Republičkog zavoda za sport i drugih relavantnih organizacija.
_________________________________________________________________
Zakon o sportu do 2010. godine | 17. decembar 2008.
Ministarka za sport i omladinu Srbije Snežana Samardžić Marković rekla je da se nada da će novi zakon o sportu početi da se primenjuje od 2010. godine. Ona je najavila i izgradnju nacionalnog trenažnog centra. „Najvažnije je da se izradi dobar nacrt zakona. Od 31. januara počeće javna rasprava koja će trajati dva meseca i u aprilu bi trebalo da uđe u proceduru vlade“, rekla je Samardžić Marković na radnom doručku sa novinarima u Beogradu.
„Trebaće oko mesec dana da se prikupe mišljenja u vladi i onda će ući u skupštinsku proceduru. Usvajanje stvarno neće zavisiti od nas, ali ako se nađe na prvom jesenjem zasedanju, očekujem da će,uz podršku javnosti i medija, biti usvojen i da će biti implementiran od 2010. godine“, objasnila je ministarka sporta. Samardžić Marković najavila je izgradnju nacionalnog trenažnog centra.
„Želim da objavim sada da smo pokrenuli prvo idejni, a zatim i glavni projekat izgradnje nacionalnog trenažnog centra, jer je to u sklopu Strategije razvoja sporta i njen prvi cilj je da mobilišemo sve više dece u sport“, rekla je Samardžić Marković. Ona je kazala da Ministarstvo „sa velikim interesovanjem“ prati zborni proces u Olimpijskom komitetu Srbije, ali da se vlada neće mešati.
„Pratim sa velikim interesovanjem izbore u Olimpijskim komitetu, jer je on partner države u razvoju sporta. Naša politika i čvrsta odluka je da se ne mešamo u izbore, ne samo u olimpijskom komitetu, već i u bilo kom granskom savezu“, kazala je Samardžić Marković.
_________________________________________________________________
Ministarstvo o predlogu nacrta zakona o sportu
Predložen sistem privatizacije klubova | 25. februar 2009.
Predlog nacrta zakona o sportu predviđa da se svi klubovi u Srbiji privatizuju, s tim da će se model privatizacije razlikovati u zavisnosti od vlasničke strukture, saopšteno je na današnjem okruglom stolu u organizaciji Ministarstva omladine i sporta Srbije. Najveći problem je privatizacija klubova koji su u većinskom vlasništvu države, što je u Srbiji veoma česta pojava. Ministar sporta Snežana Samardžić-Marković objavila je da će takvi klubovi biti privatizovani po „modelu 20-20-60″.
To znači da će 20 odsto akcija pripasti zaposlenima i onima koji su bili zaposleni u klubu, računajući tu i sportiste i funkcionere. Još 20 odsto od prihoda otići će u privatizacioni registar, a novac od prodaje tih akcija završiće u rukama građana. Preostalih 60 odsto zadržaće država, koja će kasnije prodati te akcije, a prihod će biti uplaćen u fond iz koga će se kasnije ulagati u sportsku infrastrukturu. Deo od te sume mogao bi da pripadne i lokalnim samoupravama, koje će, takođe, morati da taj novac ulože u sportske objekte.
„Privatizacija nije čarobni štapić i ona sama po sebi ne rešava probleme finansiranja sporta. Trenutno, ipak, nema alternative, a svakako je bolje da, umesto da stvari ostanu u sadašnjem stanju, bude poznat vlasnik kluba, a samim tim i onaj koji nosi odgovornost“, ocenila je ministarka.
Predlogom nacrta Zakona o sportu budući akcionari klubova obavezaće se da obezbede kontinuitet delatnosti i ne menjaju namenu sportskih objekata.
S druge strane, onemogućeno je sticanje vlasništva putem konverzije duga u ulog. To znači da oni kojima određeni klub duguje novac neće moći da to iskoriste kao osnov za zahtev da im se dodele akcije tog sportskog kolektiva. Snežana Samardžić-Marković je navela i da će u proces privatizacije moći da uđu svi klubovi, a da će to morati oni koji imaju 51 odsto sportista-seniora pod profesionalnim ugovorima. Oni koji tu obavezu ne budu ispunili na vreme, biće brisani iz odgovarajućih registara.
„Pravnu formu klubovi će promeniti u akcionarsko društvo“, dodala je Samardžić-Markovićeva, ali je kazala i da je danas iznet samo predlog nacrta zakona, tako da još ima vremena za korekcije. Problem će biti i procena vrednosti klubova, koja će se raditi na osnovu stanja na dan 31. decembra 2008. godine.
Inače, klubovi koji su većinski u društvenom vlasništvu biće privatizovani prema već postojećem Zakonu o privatizaciji. Retki, uglavnom skorije formirani klubovi, već su većinski u privatnom vlasništvu, pa tu i nema posla za državu.
_________________________________________________________________
„Zakon ne postoji“ | 24. mart 2009.
Predrag Gavrilović, predsednik Saveza za rekreativni sport, tvrdi da nepostojeći zakon o sportu krši Ustav Srbije i međunarodno pravo
Doktor Predrag Gavrilović, predsednik Saveza za rekreativni sport Srbije, tvrdi da zakon o sportu praktično ne postoji i da još niko nije video tekst nacrta tog akta. On kaže da ministarka za sport i omladinu Snežana Marković-Samardžić obmanjuje javnost, a da sam zakon po mnogim svojim parametrima dolazi u sukob s Ustavom Srbije i međunarodnim pravom.
- Vlada Republike Srbije je, na predlog Ministarstva sporta i omladine, 11. novembra 2007. godine usvojila i uputila u skupštinsku proceduru predlog zakona o sportu. Pre nekoliko nedelja prisustvovali smo otvaranju javne rasprave o istom tom zakonu. Šta je bilo s predlogom? Upućen je u proceduru. Da li ga je Skupština odbacila, da li su ga odbacili skupštinski odbori, da li ga je vratila Vlada, ko ga je vratio, šta nije bilo dobro… Nema odgovora – kazuje profesor Predrag Gavrilović i nastavlja:
- Tog nacrta zakona nema! To je istina! Nema ga na sajtu Ministarstva. Ono što je procurilo u javnost jesu fragmenti radnih verzija tog zakona. Grupa koja je radila na tom tekstu ograđuje se od istog. Ako bi sve to bilo usvojeno, to bi bio milosrdni hitac u napaćeno telo srpskog sporta. Sve što je tamo napisano, katastrofa je. Zakon o sportu dolazi u direktnu koliziju sa Ustavom i s međunarodnim pravom.
- Jedno od osnovnih prava čoveka je pravo na slobodno udruživanje. U nacrtu zakona piše kako će neki klubovi morati da se transformišu u neki drugi pravni oblik. To vam je kao da kažete da Srpska pravoslavna crkva mora da se transformiše u zemljoradničku zadrugu. Najflagrantnije zakon zadire u slobodu udruživanja, organizovanja i funkcionisanja. Nude nam protivzakonito rešenje. To nisu uradili pod pritiskom moćnika ili tajkuna već pod pritiskom gluposti i neznanja.
Sagovornik Kurira tvrdi da stranka G17 ne zna da radi posao kojeg se prihvatila.
- G17 je u izbornoj kampanji imao slogan „Struka pre politike“. Ministarka sporta Samardžić-Markovićeva je lingvista, iako je bije glas da je balerina, a gradski sekretar sporta u Beogradu Goran Kreclović je veterinar. Brinu se o sportu, a nemaju pojma o njemu. Bitno je da su prigrlili dve najveće kase u državi. Ogroman stručni problem u beogradskom sportu je verovatno bio dresura konja, jer glinene golubove teško može da servisira veterinar.
Veliki novac iz narodne kase potrošen je na ljude koji su pisali zakon, mada niko ne zna njihova imena.
- Niko ne zna ko su ti ljudi. Prvi čovek Radne grupe, jedan čestiti čovek, doktor Zoran Ivošević, pitao je gospođu Samardžić-Marković ko je autor teksta zakona. Nije dobio odgovor. Radna grupa se potom distancirala od tog predloga. U Ministarstvu kriju da su dali između pet i deset miliona dinara ljudima koji su napisali tu glupost od zakona.
- Nema nikakvog razloga da se privatizacija u sportu sprovodi drugačije od privatizacije u ostalim oblastima. Sport, opet, ima neke svoje specifičnosti u pogledu privatizacije. Godine 1996. niste mogli da imate zaposlenog sportistu, jer nisu mogle postojati zakonske pretpostavke za tako nešto.
Predrag Gavrilović tvrdi da je famozni zakon o sportu u stvari zakon o privatizaciji sportske imovine, a ne organizacija.
- Ponuđeni su modeli privatizacije klubova koji su isto tako protivustavni. Član 86 Ustava Srbije kaže da država garantuje javno, zadružno i privatno vlasništvo. Suština je da je Ustav naložio da se sva postojeća društvena imovina privatizuje. U ovom nacrtu zakona piše da društvena imovina ide u državnu svojinu. Tu pretpostavku ne prepoznaje pravni sistem nijedne države sveta. Privatizacija nije rešenje. Njom se ne rešava problem – zaključio je Predrag Gavrilović.
_________________________________________________________________
DRAGAN VUKSANOVIĆ NIJE DOBRO REŠENJE VEĆ PARTOKRATSKO
Predrag Gavrilović kaže da izbor Dragana Vuksanovića za novog gradskog sekretara za sport nije dobro rešenje već čist partokratski interes vladajuće koalicije. On tvrdi da je uz Vuksanovićevo ime vezano mnogo afera.
- Dragan Vuksanović je ranije bio direktor Uprave za sport. Prva stvar koju je uradio bila je smanjenje učešća sporta u republičkom budžetu deset puta. To govori o kvalitetu čoveka koji sedi na tom radnom mestu i njegovoj spremnosti i mogućnosti da se izbori za interese sporta. U ovom trenutku gradski budžet za sport je jako velik, to je druga kasa i iznosi između milijardu i 200 miliona dinara za godinu dana. To nisu male pare.
Gavrilović kaže da iza Vuksanovića stoji njegov ujak Dragoljub Mićunović, koji je prikrivao njegove malverzacije.
- Kao direktor Uprave za sport, Vuksanović nije doneo nijedan zakonski propis, iako mu je to bila obaveza. Ali je zato osmislio nekoliko akcija koje su ostale upamćene i koje su sportisti ironično zvali „Igraj za drogu“, „Plivaj kroz alkohol“, „Igraj za život“. One su realizovane preko firme „Propaganda“, koja ima četiri zaposlena, a dve od njih su supruga Dragana Vuksanovića i supruga Marijana Boškovića, njegovog načelnika uprave – ocenio je Gavrilović.
_________________________________________________________________
Sama privatizacija neće pomoći klubovima | 25. april 2010.
Magistar Jovan Šurbatović iz Centra za investicije i preduzetništvo smatra da se, pre svega, postavlja pitanje ko piše zakon i šta su ciljevi zakona? On kaže da se na prvi pogled čini da su sportske organizacije isključene iz postupka pripreme zakona i postavlja pitanje šta je razlog tome, tačnije, koji su motivi. Šurbatović, takođe, smatra da je sudeći po najnovijim najavama, a u odnosu na prethodna rešenja, očigledna nekonzistentnost zakonopisca. Partizan i Crvena zvezda čekaju bolje dane– Ključna su tri pitanja: Šta je predmet privatizacije, ko će vršiti procenu vrednosti kluba i kako će se rešiti sistemsko finansiranje sporta – kaže Šurbatović na početku razgovora za „Blic“.
PREDMET PRIVATIZACIJE
– Postoji gomila pitanja na koja bi trebalo dati odgovor. Šta se privatizuje? Da li uopšte ima i koliko državnog ili društvenog kapitala u sportskim organizacijama?
Jovan ŠurbatovićKoji su to klubovi i u kojim sportovima? Gde su i da li postoje profitni motivi u našem sportu? Hoće li biti zainteresovanih za kupovinu i ulaganje u domaće klubove? Da li bi država pre postupka svojinske transformacije trebalo da donese neka prethodna sistemska rešenja, kako bi privatizacija imala smisao? Koja vrsta privatizacije – tenderska, aukcijska, vaučerska? Imperativna ili sloboda izbora? Da li će biti besplatne podele akcija ili ne? Ko će sprovoditi privatizaciju?
Najbolji primer za prethodno rečeno su dva beogradska fudbalska kluba?
– Samo su FK Rad i FK Čukarički u statusu društvenih preduzeća i već su u postupku privatizacije po važećem Zakonu o privatizaciji. Privatizuje se 70 odsto društvenog kapitala klubova, u Čukaričkom: kosačica, valjak, mobilni telefon, bojler i veš-mašina, a u Radu: golovi, semafor, kosačica i telefon, pa iako su istekli zakonski rokovi, još se ništa ne zna. Svi ostali klubovi su udruženja sa sopstvenim kapitalom – privatnom imovinom tih udruženja. Očigledno je da kod nas ne može biti reči o privatizaciji, već eventualno o vlasničkoj transformaciji klubova.
PROCENA VREDNOSTI KLUBA
Kako doći do prave vrednosti sportskog kolektiva?
– Sportske klubove karakteriše specifičnost vlasništva. Materijalni deo je lako proceniti (ugovori s igračima, hartije od vrednosti, nepokretna imovina, oprema…), ali klubovi imaju i nematerijalnu vrednost tzv. „goodwill“ (popularnost, prepoznatljivost imena i brenda, takmičarski uspesi, tradicija, društveni značaj i uticaj, grana sporta, masovnost, istorijski značaj, reklamna atraktivnost, zainteresovanost publike i medija, navijački potencijal…). Kako proceniti „goodwill“ kao nematerijalnu vrednost kluba? Ima li Direkcija za imovinu eksperte za procenu specifičnog vlasništva klubova?
SISTEMSKO FINANSIRANJE SPORTA
Šta je potrebno da se uradi da bi se rešilo pitanje sistemskog finansiranja sporta?
– Uspeh novog zakona, pa i same privatizacije zavisiće isključivo od toga. Država mora da stvori ambijent koji podstiče privredu da ulaže u sport (poreske olakšice, fiskalna rasterećenja i druge pogodnosti za investiranje u sport). Imamo sjajna iskustva iz Evrope. U Engleskoj ulaganja u akcije klubova ne podležu oporezivanju, u Rumuniji su klubovi iz nekomercijalnih sportova oslobođeni plaćanja lokalnih taksi, a deo prihoda od klađenja, lutrije, prodaje alkohola i cigareta ide u sport. U Sloveniji se sport finansira preko opština (25% opštine, 5% Vlada, 70% privreda) i Fondacije za sport koja prihoduje od igara na sreću i koja dodatno finansira slovenački sport u iznosu od više desetina miliona evra godišnje. Privatizacija jeste važno pitanje, ali nije i suštinsko. Ona se odnosi samo na mali segment sporta, samo na profesionalne klubove u jednom ili dva sporta. Šta je s ostalima, ko će njih da finansira? Na kraju, uvek treba imati na umu negativna privatizaciona iskustva iz naše privrede i opravdanu zabrinutost sportske javnosti da se privatizacija u sportu ne pretvori u otimačinu sportske imovine, koje sem u dva slučaja gotovo da i nema.
O PET PRINCIPA PRIVATIZACIJE
1. Klubovi će biti otvorena akcionarska društva
– Država ne može da obaveže klubove da se transformišu u privredna društva, jer bi tako bio prekršen Ustav i narušena sloboda udruživanja građana kao neprikosnoveno pravo iz korpusa osnovnih ljudskih prava. Drugo, kod nas tržište hartija od vrednosti (berza) nije u toj meri razvijeno da bi samo emitovanje akcija na berzi garantovalo uspeh u trgovanju. Klubovima bi trebalo dati mogućnost da se transformišu u statusni oblik koji izaberu njihovi članovi, a nikako da im se nameće sopstvena budućnost. Jer, šta će se desiti ukoliko vreme pokaže da društvo kapitala nije dobro rešenje za njih i da li se mogu vratiti u ranije stanje? Dakle, vlasnička i organizaciona transformacija v da, ali nikako imperativna!
2. Vlasnička struktura biće određena za svaki klub pojedinačno
– Naravno, samo što će vlasničku strukturu određivati tržište, a ne država, ako se bude išlo na transformaciju u društva kapitala.
3. Stadionima će upravljati država ili gradovi
– Stadioni Crvene zvezde i Partizana su uknjiženi kao vlasništvo tih klubova i ne mogu biti nacionalizovani. Oni su privatna imovina tih udruženja, dok su ostali stadioni (uglavnom) već u vlasništvu države. Tu nema nepoznanica.
4. Ime i namena kluba ne mogu se menjati, 5. Obaveza vlasnika je da razvija rad sa svim kategorijama sportista – od petlića do seniora.
– Od klauzula zaštite neophodno je u zakon implementirati: zabranu promene sportske delatnosti, zabranu promene namene sportskih objekata, zabranu konverzije potraživanja u akcijski kapital, insistiranje na transparentnosti vlasništva i posedovanju vlasničkog udela u samo jednom klubu. To su opšti standardi iz evropske uporednopravne teorije i prakse.
Gomila kontradiktornosti, dosta prostora za mahinacije…
Objekti koji se proglase za objekte od nacionalnog značaja ne mogu biti izmešteni ili srušeni niti mogu promeniti namenu, precizirano je zakonom.
Utvrđeno je da se promena namene sportskog objekta može odobriti ako je na odgovarajući način u drugom sportskom objektu obezbeđeno obavljanje sportskih aktivnosti koje su se do tada obavljale u sportskom objektu kome se menja namena. To rešenje je precizirano amandmanom SPS.
dakle, u jednom pasusu kazu da nesto ne moze, a u drugom da moze! a tek prica o objektima koji se proglase da su od nacionalnog znacaja povlaci mogucnost za sve i svasta!
Amandmanom Socijalističke partije Srbije (SPS), koji je parlament usvojio, utvrđeno je da postupak privatizacije može biti pokrenut inicijativom ministarstva nadležnog za poslove privatizacije uz saglasnost vlade, a ne inicijativom zainteresovanih kupaca.
Tek ovo ostavlja mogucnost za mito, korupciju i sta sve vec…privatizacija pokrenuta inicijativom ministarstva, ostatak teksta je totalno nebitan i prepisan iz uvoda ili zakljucka ovog pravnog akta, dakle, nista se ovim nije dobilo, vec je napravljen prostor za raznorazne kombinacije, jednom sam rekao, a sada da ponovim, pogodno smo mi tlo za uzgajanje raznih devijacija.
...
