Često se kaže da se fudbal igra zbog publike. Bez publike nema ni pravog fudbala. To je istina tamo negde na Zapadu ili u Južnoj Americi, kod nas to baš i nije bio slučaj. Godinama u Srbiji prosek gledalaca po utakmici je poražavajući. Ne mora se raspolagati egzaktnim brojkama da bi se to znalo. Dovoljno je bilo otići na neku fudbalsku utakmicu.
Možda nam liga nije kvalitetnija, možda ni „regularnija“, ali je nova sezona na srpskim fudbalskim terenima definitivno donela povratak navijača na stadione. Na kraju jesenjeg dela sezone objavljen je podatak da je utakmice najelitnijeg ranga takmičenja pratilo prosečno 4.000 gledalaca. Za naše prilike izuzetno dostignuće.
Skoro svi klubovi su početkom „proleća“ krenuli u akciju animiranja publike da se vrati na stadione. „Besplatno na tribine“, „Svi na stadion“, samo su neke od parola koje smo mogli da čujemo i pročitamo. Da li je to u pitanju ili nešto drugo, ali da se na ovim prostorima voli fudbal definitivno je pokazala poseta kakva se odavno ne pamti i trend povratka navijača na fudbalske stadione, koji je potpuno neočekivano zadesio Srbiju na početku ove prolećne sezone. Fascinantan podatak o preko 40.000 gledalaca na utakmicama Crvene Zvezde samo je deo navijačke slagalice, jer i posete u Kragujevcu (12.000) ili Novom Pazaru (7.000) takođe su neverovatne uz solidno posećene ostale stadione. A šta reći o poseti u Leskovcu na utakmici Niške zone od 6.000 ljudi. Čini se da je prvi navijački prolećni „udar“ trebao pomoći da se svi dozovemo pameti i shvatimo da je ovo možda i istorijska šansa za buđenje srpskog fudbala.
Većem broju gledalaca na superligaškim utakmicama umnogome je doprinelo i otvaranje nekoliko novih ili renoviranih stadiona poput onih u Novom Pazaru, Užicu ili Borči, a naredne sezone čak polovina stadiona, zahvaljujući pomoći FSS, mogla bi da osvane sa reflektorima. Sa druge strane FSS je još jednom upozorio da će istrajati u primeni svih načela „nivoa nulte tolerancije“ i nastaviti da strogo kažnjava „sve eventualne pojave nacionalizma, ksenofobije, rasizma, šovinizma i ostale sportu strane pojave“.
Bilo je i onih koji su se potrudili da ne bude baš sve idealno. Bilo je skandiranja „navijača“ i vređanja na nacionalnoj osnovi. Bilo je ulazaka na teren posle postizanja golova ili po završetku meča. Bilo je i gađanja kamenjem i bakljama, ali i isticanja neprimerenih transparenata. Bilo je i kazni u režiji FSS i Zajednice prvoligaša.
I sve je to stalo u nepunih dva meseca!
Dokle više?
Gospodo (državni) organi, reagujte! Moli Vas sva ona publika koja želi da se vrati na stadione i da prisustvuje svakoj utakmici. Svakoj! Kaznite one koji čine prekršaje, kaznite huligane, ali nemojte kažnjavati navijače. Kome su potrebne prazne tribine kada je publika počela da se vraća ponovo na njih? Zašto zbog nekolicine huligana treba zaključati kapije stadiona u Novom Pazaru, Kragujevcu ili Beogradu? Zašto je kažnjeno 40.000 hiljada ljudi, pravih navijača, koje je htelo doći na te utakmice?
Ja to ne razumem! Da li može neko iz Zajednice prvoligaša to da mi objasni?
Poslednji komentari