Objavio Gruja feb 26, 2012 u Gruja | 2 komentara

Fudbalski klub Barselona je bez pogovora najbolji klub današnjice, fabrika igrača svetske klase. Mnogi mladi fudbaleri  žele da ostvare neki profesionalni nivo, ali samo nekolicina stigne na vrh. Samo izabrani stižu u La Masia-u…srce Barsinog omladinskog sistema.

Ta čuvena kuća već dvadesetak godina služi za razvoj i stanovanje mladih fudbalera. Njeni stanovnici su deca iz Katalonije, cele Španije, ali i sve je više stanovnika iz raznih zemalja sveta.  Da bi neko dete uopšte moglo da bude deo tog sistema mora posedovati dobru kontrolu lopte, znati trčati sa njom, mora misliti veoma brzo i na kraju znati odigrati dupli pas. Usavršavanje pas igre i taktike kao prepoznatljivog znaka kluba ponavlja se kroz celokupni staž u klubu, sve je isto od osme godine do prvog tima. Važno je i obrazovanje. Ono što je kod nas nekada bilo bitno, tamo je još uvek važno, škola se mora završiti. Na katalonskom jeziku.

Neverovatno zvuče podaci da u današnje vreme opšte kupovine gotovog proizvoda, u finalu Lige Šampiona istrči sedam igrača poniklih u klubu ili da zaigra u nekoj prvenstvenoj utakmici dvanaest od četrnaest igrača iz sopstvene škole.

Ali i pored toga, osvojene Lige Šampiona, prvenstva Španije, Kupa Kralja, Barselona prošle godine objavi dug od nekih 369 miliona €! Pa onda nije neko čudo što se otvoreni trening prvog tima počne naplaćivati 5 € ili što posle 112 godina bez reklame na dresu, proda to pravo Katarskoj fondaciji za 171 milion €.

Hoćeš da te treniraju treneri iz Barsine škole? Nema problema! Trening kamp u Barseloni košta za osam dana 1795 € ili ako hoćeš malo duže, trinaest dana za samo 2995 €. I pored velike mreže skauta postoji mogućnost da neki talenat promakne pa se klub trudi da organizuje ovakve kampove gde god ima talenata. Istorija je pokazala da je Florida pogodno tlo za to, pa stoga se trening kampovi organizuju u Majamiju, Orlandu i Fort Loderdejlu za 295 $ po danu. Zarada nije na prvom mestu.

Nakon zemalja Zapadne Evrope i pojedinih zemalja Azije, pretprošle godine je održan prvi trening kamp u ovom regionu, u Beogradu. Ove godine u junu biće održan opet. Pokazaćemo stručnjacima koliko talenata poseduje ova zemlja. Polaznici, a pretpostavlja se da će ih biti oko 300, nadogradiće svoje fudbalsko znanje, učiće od vrhunskih trenera i izaći će iz kampa usvajajući vrednosti koje Barselona predstavlja. Més que un club.

Cena? Prava sitnica, za pet dana samo 290 €. Dobiju se diploma i oprema na poklon.

Službeni glasnik Srbije je objavio da je u decembru prosečna neto zarada 43887 dinara ili prevedeno u bližu nam valutu 414 €. Nekako sam siguran da bar polovina tih koji su statistički obrađeni ima bar duplo manje. Javnost zna da je svaki peti stanovnik ove zemlje nezaposlen, što je čak za trećinu više nego pre tri godine. Da li će baš najtalentovanija deca otići u taj kamp? Ko će dobiti šansu? Kada zasvira Barsina himna na početku, elegantno odeveni roditelji sa fensi naočarima za sunce će biti više uzbuđeni nego klinci koji će izaći na teren.

Razmišljajući o kosmičkoj pravdi i jednakoj šansi za sve ne mogu da se ne setim jednog dečka. Išli smo zajedno u niže razrede osnovne škole. Zvali smo ga Ćela, zato što je u ono vreme kada to nije bilo „in“ on bio obrijane glave. Ne zato što je baš to žarko želeo, već iz veoma praktičnog razloga. Rastao je bez oca sa majkom koja je bila socijalni slučaj i sa bezbroj braće i sestara pa je imao česte posete onih teta, higijeničarki, zbog podstanara na glavi. Nosio je iscepane, prljave farmerke kakve su danas moderne i iscepane, stare starke ili su bar ličile na njih. E, u tim patikama je čudo radio na malom, betonskom terenu u školi. Svi su se otimali za njega, za koga će da igra na velikom odmoru, nekada čak i malom. Ćela, ipak nije izdržao. Otišao je iz škole, niko više nije pitao za njega. Da li još negde traga za svojom srećnom zvezdom ili je tu potragu završio? Takvi kao on ne dobijaju šansu, iako sam siguran da bi on svoju iskoristio samo da mu je neko pružio.

Koliko nas poznaje nekog Ćelu?