Te 1986. godine poklopilo se da dva evropska fudbalska velikana, u ono vreme, dobiju nove trenere. Ser Aleks Ferguson postao je novi trener Mančester Junajteda, na čijoj se klupi nalazi i danas, dok je klupu Crvene zvezde tada preuzeo legendarni Velibor Vasović. Za ovih dvadeset i šest godina, koliko je Ferguson već menadžer Crvenih đavola, na Marakani se desilo preko trideset smena trenera, od kojih je upravo Vasović poslednji koji je izdržao dve cele sezone na toj užarenoj stolici.

Čak ni osvajanje Kupa evropskih šampiona iz 1991. godine nije bilo dovoljno da Ljupko Petrović ostane šef stručnog štaba duže od te jedne sezone. Prvo je otišao u daleki Montevideo, propustivši tako jedinstvenu priliku da se okiti i titulom svetskog klupskog prvaka, mada se nakon toga još u dva navrata vraćao u Zvezdu. Dva puta su šansu dobijale legende kluba – Vladimir Petrović Pižon, Vojin Lazarević i Slavoljub Muslin; kao i Milorad Kosanović i Ratko Dostanić. Za to vreme, Partizan je nakon raspada SFRJ uspeo da postigne kontinuitet sa Ljubišom Tumbakovićem, koji je za sedam sezona osvojio pet naslova prvaka i tako postao najtrofejniji trener u istoriji kluba, dok je za to vreme na Marakani završila samo jedna titula, i to opet za vreme Ljupka Petrovića (1995.).

Može se reći da je najbliži nešto dužem ostanku na trenerskoj klupi Crvene zvezde bio Slavoljub Muslin, koji je klub preuzeo početkom sezone 1999/2000. nakon slabog starta, i uspeo da osvoji prvenstvo. Međutim, nakon dva neuspešna pokušaja da se plasira u Ligu šampiona i ispadanja od Dinama iz Kijeva i Bajera iz Leverkuzena (oba tima kasnije dogurala daleko u najjačem klupskom takmičenju), Muslin se povukao, prvi put. Posle dve godine se vratio u klub i ponovo uspeo da osvoji titulu, ali se zbog toga što je tražio šira ovlašćenja sukobio sa predsednikom Džajićem i na kraju sezone opet podneo ostavku, predvidevši debakl Zvezde u Evropi naredne sezone. Ekipu je opet preuzeo Ljupko Petrović, rekordni treći put, a onda su usledila dva bolna poraza na evro-sceni. Prvo u kvalifikacijama za Ligu šampiona od PSV Ajndhovena (5:0), a zatim i dvostruki poraz u kvalifikacijama za Ligu Evrope, od ruskog Zenita (0:4 i 1:2). Tada je ceh prvi put platio i predsednik kluba, tako da je Dragan Džajić podneo ostavku.

Nekoliko meseci kasnije, klub je preuzeo Dragan Stojković Piksi, koji je ubrzo smenio Ratka Dostanića i po prvi put u Zvezdinoj istoriji doveo stranca na klupu. Bio je to Italijan Valter Zenga, koji je uspeo da uvede ekipu u Ligu Evrope i da osvoji duplu krunu. Međutim, ni Zenga se nije zadržao duže od te jedne sezone, a tim je zatim preuzeo čuveni Dušan Bajević. Malo je reći da crveno-beli te sezone nisu imali šanse da se plasiraju u Ligu šampiona, jer im je poslednja prepreka na tom putu bio veliki Milan, koji je kasnije te sezone i postao prvak Evrope, ali će Bajveić u našem fudbalu ostati upamćen po nečemu drugom. Naime, on je bio prvi trener koji je bukvalno smenjen sa tribina, za vreme utakmice sa Vojvodinom na Marakani, u trenutku kada je Zvezda gubila sa 0:2, sa tribina se začulo skandiranje „Dušane, odlazi!“, što je on bukvalno i učinio, nonšalantno odšetajući u kolekciju Zvezdinih smenjenih trenera.

Ipak, Zvezda je te sezone uzela titulu, pod vođstvom Boška Đurovskog, ali je i on smenjen na samom početku sledeće sezone, neposredno pre mečeva sa Glazgov Rendžersima za ulazak u najelitnije evropsko takmičenje. Tada je šansu, po drugi put, dobio Milorad Kosanović, ali je Zvezda opet morala da se zadovolji Ligom Evrope. Kosanović je morao da podnese ostavku nakon poraza od Arisa (3:0), a ubrzo je to učinio i predsednik Stojković. To se desilo pre manje od pet godina, a za to vreme Zvezda je promenila devet trenera i tri predsednika.

Juče je ostavku podneo i Robert Prosinečki, koji je na funkciji šefa stručnog štaba proveo godinu i po dana. Ono što su pokušavali Slavoljub Muslin i Valter Zenga, da modernizuju klub i igru, pokušao je i Prosinečki. Nema integriteta – nema ni kontinuiteta. Ono što je sigurno kad je Prosinečki u pitanju, jeste da se njegov lični pečat video bukvalno od prve utakmice, kao i da je uvek izvlačio maksimum iz ekipe, što je i jedino logično objašnjenje ovako široke podrške koju dobija sa svih strana. Očigledno više nije mogao da se nosi sa tim pritiskom koji trenerska klupa Zvezde nosi sa sobom. Koliki je taj pritisak najbolje govori i izjava kapitena već pomenutog Mančestera Junajteda, Nemanje Vidića, koji je priznao da mnogo opuštenije igra na Old trafordu nego što je to činio na Marakani. Možda će to nekom zazvučati paradoksalno, s obzirom da jedan od ta dva kluba odavno nije veliki u evropskim okvirima, ali možda je baš i sasvim logično da svo to opterećenje potiče upravo zbog te slavne prošlosti i nemogućnosti da se ona opravda.

Prosinečki je zimus odradio sjajan prelazni rok, napravio mlad tim koji se vratio u šampionsku trku, osvojio kup, a upravo su ta nova pojačanja bila ključna za tri uzastopne pobede nad večitim rivalom. Međutim, ni to očigledno nije dovoljno. Novi trener Crvene zvezde će, po svemu sudeći, biti Aleksandar Janković, selektor mlade reprezentacije i jedan od naših najperspektivnijih stručnjaka, koji je već radio na Marakani kao Muslinov pomoćnik, a onda i samostalno u sezoni 2007/08. Realno, to je jedino logično rešenje u ovom trenutku, s obzirom da Janković odlično poznaje većinu Zvezdinih igrača. Da li će to biti dovoljno da Zvezda vrati titulu u svoje vitrine posle pet dugih godina? Nisam siguran, ali protiv Bordoa definitivno nema šta da se traži. Čak je i izbacivanje Kiprana, ako mene pitate, bilo malo iznenađenje.

Đorđe Majstorović, kolumnista